Уметност икона је света уметност у пуном смислу те речи. Света уметност има, преко свог садржаја, доступност живим и истинитим непресушним изворима. У њеној природи је да одржава истину у себи.
Њена теологија извире из ванвременске симболике, а њено симболичко деловање је „исто као и молиотва, у највишем остварењима, као свете тајне.“

Што се симболичког значења тиче икона јесте „видљиво јеванђеље, Света књига и за оне који не знају слова. Сва благодат и богонадахнуће иконописца, чију руку сасвим сигурно води Дух Свети, при изображавању лика на икони прелива се и на онога који икону гледа. Наравно, то је само површински слој симболике, онај који можемо назвати уметничким.Онај дубљи,истинитији, садржан је у гледању и виђењу иконе очима душе, у погледау који има снаге видети и иза, у дубину. Речима Павла А.Флоренског (1882-1943): „Икона је исто што и небеско виђење.“

„Икона- лик, свети лик, слика, представа, света слика- у две димензије, која представља Господа Исуса Христа, Пресвету Богородицу или светитеље које можемо насликати стога што су имали тело и којима се клањамо на начелу: „Част дата икони прелази на онога који је насликан на икони.

Као сакрална представа, икона, може имати историјске, естетске, и археолошке карактеристике, али она не припада сакралној уметности, већ Богослужењу Цркве, заједно са Светим Писмом и Светим тајнама.